Мишљење да је тренерски позив резервисан само за мушкарце у свим спортовима, а поготово у "мушком" - фубалу, одавно је увријежено код нас. Међутим, и ту има изузетака. Једина жена фудбалски тренер у Републици Српској је Рајка Бјелајац (28), која са доста успјеха сједи на клупи ФК "Славен" из Добрљина код Новаг Града, члана Међуопштинске лиге РС - Приједор. И сама некада фудбалерка, Рајка је одлучила да се, по прекиду каријере, упути у тренерске воде.

- Волим фудбал од малих ногу, а пошто ми је игралиште близу куће, у младости сам стално играла фудбал са својим пријатељима. Некако, 2000. гоидне, чула сам да у Бања Луци постоји женски фудбалски клуб "Врбас", те сам одлучила да се региструјем. Није било лако, два пута седмично путовати око 100 км од Новог Града до Бања Луке на тренинге, али је љубав орена лопти превагнула. Добре игре у "Врбасу" брзо су ме препоручиле да пређем у други бањалучки клуб "Борац" и већ наредне године обрела сам се у њему. Успјела сам стићи и до репрезентације БиХ, У-18, те играла на једном квалификационом турниру у Турској. Међутим убрзо сам доживјела тежу повреду кољена и одлучила да прекинем са активним бављењем фудбалом. У то вријеме сам била на ДИФ-у, па сам завршила Вишу тренерску школу, смјер фудбал,
прича 28-годишња Рајка Бјелајац једини женски фубласки тренер у РС.
Након пуне три године прекида, Рајка је са својим супругом Давором, одлучила да 2009. године, активира клуб у свом мјесту, Добрљину, свој ФК "Славен". Постала је секретар клуба и тренирала је пионире и кадете, а Давор је постао пресједник.
- Било ми је жао омладине у нашем мјесту, па смо са групом пријатеља одлучили, да рад некадашњег друголигаша активирамо. Успјели смо да одржимо Скупштину клуба, на којој сам изабран за предсједника и кренули смо са радом, а Рајка је била задужена за омладински погон. Већ након прве утакмице остали смо без тренера сениорског погона, па је избор пао на Рајку, која је једина школовани тренер у нашем мјесту, каже Давор Бјелајц, предсједник ФК "Славен" из Добрљина и додаје да је то у први момент било прелазно рјешење, али је Рајка, својим радом и резултатима, успјела остати на клупи већ годину и по дана.
Противници, али и службена лица, у први мах нису могли да вјерују да жена сједи на клупи Славена у улози тренера.
Прва сезона је била велико изненађење за судије, наше противнике. Било је доста скептичности код ривала, али и у нашим редовима. Без обзира на све те почетне проблеме, нисам се обесхраблила. Напротив. Сада је потпуно другачија ситуација, већ ме сви познају, моји играчи су ме одмах одлично прихватили. Видјели су да их са великом одговорношћу водим и немам никаквих проблема. Све своје задатке извршавају, без икаквог поговора, што није тако, кад су мушке колеге у питању, истиче Рајка.
Њена жеља је да Славен настави са својим резултатским успоном, али и да она буде још успјешнији шеф струке.
- Циљ нашег клуба је, прије свега да опстанемо у данашњем времену, оно што посебно моју екипу краси јесте одлична атмосфера, гдје влада право другарство. Још да нас мало помилује и спортска срећа, ту је онда неизоставан и успјех. Моја жеља је да наставим са тренерским усавршавањем, као и да фудбалери наставе да слушају, поштују и остварују све задатке на зеленом терену, завршила је своју причу Рајка Бјелајац, којој је тренерски узор чувени Жозе Мурињо.